Два Хрњице и шездесет Хајдука (Јабланица) 0001    Још зорица није заб’јелела, 0002    Ни даница помолила лица, 0003    Подранио на Кладуши Мујо, 0004    Па дозивље свог брата Халила: 0005    »Ој Халиле, мој брате рођени, 0006    Хајде сиђи на подруме коњ’ма, 0007    Опреми ми мојег ђогата, 0008    А и себи малога малина.« 0009    У Халила поговора нема, 0010    Већ он спада у подруме доње. 0011    Док је Халил коње опремио, 0012    Мујо сиђе из бијеле куле, 0013    На авлији коње узјахаше, 0014    Зеленијем пољем ударише. 0015    Кад стигоше Јадики планини, 0016    Ал то иђе тридес’т Крајишника 0017    И пред њима удбински диздаре. 0018    Онда викну удбински диздаре: 0019    »Крајишници, моја браћо драга, 0020    Који год се Муја прихватио, 0021    Ја ћу њему одсијећи главу.« 0022    Мујо, Турчин, турски селам викну; 0023    Не хтједоше селам прихватити, 0024    Веће Мујо потјера ђогата, 0025    Љутит Мујо у кланце да уђе; - 0026    Не да му се ђогат натјерати. 0027    Мујо куне свог коња ђогина: 0028    »Де, ђогине, клали тебе вуци, 0029    Којега си угладао ђавла, 0030    Али вука, ал горског хајдука?« 0031    Добар ђогат у кланац скочио, 0032    На њег пуче тридест пушака 0033    И погоди на ђогату Муја, 0034    На Мују је седам грдних рана. 0035    Њему трче гојени Халиле, 0036    Он Хрњицу на седлу поправља, 0037    А за дизгин помиче ђогата, 0038    Те побјеже момак кроз јелике. 0039    Кад је био у сред Романије, 0040    Мујо цикну на ђогату своме: 0041    »Скини мене мој братац Халиле, 0042    О да ми је с миром умријети!« 0043    Халил скиде Муја под јелике, 0044    Из Муја се црна крвца лије. 0045    Онда Мујо бесједи Халилу: 0046    »Мој Халиле д’јете моје драго, 0047    Скини мени троје токе сјајне 0048    И са мене црвене чакшире, 0049    Извади ми двије пушке мале, 0050    Тек остави гаће и кошуљу 0051    Напуни ми сјајна џефердара, 0052    Прислони га мени код рамена, 0053    Да ми тице очи не копају. 0054    Води мога ђога на Крајину, 0055    Чувај, брате, моје сиротиње 0056    И Омера мог нејаког сина!« 0057    Халил свлачи, грозне сузе лије, 0058    Па он скида црвене чакшире, 0059    И Мујову посјеклицу ћорду, 0060    Пуну пушку остави Хрњици, 0061    Цвијелећи оде уз планину. 0062    Кад је био на Јадик планини, 0063    Он угледа шесет добрих друга, 0064    Тридес’т турских, тридес’т маџарскијех, 0065    Они пију на планини вино, 0066    А међ’ њима удбински диздре, 0067    Уз кољено двије харамбаше, 0068    Једно ти је хајдук Маљеница, 0069    А друго је жива жеравица. 0070    Па скочише шесет добрих друга, 0071    Око њега коло ухватише, 0072    С добрим ђогом њега раставише, 0073    Па Халилу савезаше руке. 0074    Свезаше га уз танка јелића, 0075    Док он рече жива жеравица: 0076    »О мој побро удбински диздаре, 0077    Да обучем Мујово одјело, 0078    А узашем коња Хрњичина, 0079    Гонићу га до нашег котара, 0080    Па га бану пешкеш учинити, 0081    Мени бане жежених дуката.« – 0082    »Хајде побро, како теби драго!« 0083    Кад Мујово обуче од’јело, 0084    А припаса Хрњичину ћорду, 0085    А Мујова појаха ђогина, 0086    Куд год иђе, он кроз кланце прође. 0087    Ђогат не хтје путем чавлењаком, 0088    Већ окрену трагом Хрњичиним, 0089    А гдјено је Муја оставио. 0090    Мујо јечи, сва планина звечи, 0091    На њега је коња нагонио, 0092    Па потеже Хрњичину ћорду, 0093    Да пос’јече буљук-башу Муја. 0094    Не да му се ђогат натјерати, 0095    А на свога Муја господара, 0096    Већ једнако натраг поскакива. 0097    Мујо пушку од рамена баци, 0098    По јећу пушку положио, 0099    На хајдука нишан оставио. 0100    А кад пуче пушка Хрњичина, 0101    Добро згоди живу жеравицу, 0102    Баш у чело, гдје с’ обрве вежу. 0103    Хајдук паде под коња ђогата, 0104    Под ђогата, коња Хрњичина. 0105    Видје ђогат, да је хајдук пао, 0106    Па полетје до Хрњице Муја, 0107    На Хрњицу главу наслонио. 0108    Оточио сузе од очију. 0109    Јадан Мујо грозне сузе лије: 0110    »Јао мени, ђого од мејдана, 0111    Никад тебе узјахати не ћу!« 0112    А кад чуо ђогат од мејдана, 0113    Он излетје на планину пусту, 0114    Па он врисну три до четир’ пута, 0115    Полетјеше до три горске виле, 0116    А пред њима ђогат од мејдана. 0117    Ђогат, брате, низ планину скаче, 0118    А за њиме до три горске виле, 0119    Угледаше рањена Хрњицу. 0120    Међу се су мехлем начиниле, 0121    Два га пуна лијечише дана 0122    И Хрњици ране утврдише. 0123    Тад је Мујо на ноге скочио. 0124    Па с хајдука скинуо од’јело, 0125    Сњега свлачи, а на се облачи. 0126    Кад појаха ђога од мејдана, 0127    Гони коња у Кунар планину, 0128    А све Мујо грозне сузе лије,: 0129    »Богме ми је Халил погинуо!« 0130    Кад се Мујо гори примакнуо, 0131    Док угледа свог брата Халила, 0132    Поцрнио као црна чавка, 0133    Они пију црвенику вино. 0134    Ото пије шесет добрих друга, 0135    Тридес’т турских, а тридес’т каурских. 0136    А кад их је Мујо угледао, 0137    Док му сине од бедрице ћорда: 0138    »Лако вам је моју дјецу везат, 0139    Ал вежите на ђогату гују!« 0140    Док с’ окрену три до четир’ пута, 0141    Он шездесет посијече глава. 0142    Побјеже му удбински диздаре, 0143    Достиже га на ђогату Мујо; 0144    Како га је сабљом ударио, 0145    Све му б’јеле просу жигарице. 0146    Па одјаха свог коња ђогина, 0147    А одр’јеши свог брата Халила. 0148    Кад се они винца напојише, 0149    Све су они оплакали туге, 0150    Тако сишли у малу Кладушу. 0151    Добро бјеше подранио Мујо, 0152    Па он вели свом брату Халилу: 0153    »Зови мени од Орашца Тала, 0154    Нека с тобом иђе у планину, 0155    Нек поведе четири мећаре, 0156    Нек дотјера шесет џефердара, 0157    Нек донесе великог плијена, 0158    Добар плијен, брате у планини.« 0159    Оде Халил, не рече ни р’јечи, 0160    Опљачкаше ондје њих шездесет, 0161    Леше крију у танку јелику, 0162    А само им од’јело скидају, 0163    Па стјераше у малу Кладушу, 0164    Разд’јелише ћара и шићара. – 0165    Давно било сад се спомињало, 0166    Тешко брату у ког брата нема, 0167    А калпаку на објешењаку, 0168    Доброј пушци и страшивој руци, 0169    А ђердану на тузгаву врату!